Koliko li se puta čovjek nađe u situaciji da sudi drugoga? On je ovakav ili onakav! Rekao je to ili ono, i mogli bismo još dugo nabrajati govoreći o drugima. I kao da uživamo u tome da kod drugoga nađemo ono što ne vrijedi, ono što će ga poniziti, što će mu oduzeti dobar glas. Skloni smo često i sitne stvari koje nisu dobre kod drugih toliko uveličavati kao da je to nešto strašno.

         Zašto je to tako? I imamo li mi pravo suditi druge? Da bi se donijelo pravedan sud treba mnogo toga znati o drugome. Trebalo bi najprije s tim drugim, prema narodnoj mudrosti, zajedno pojesti vreću soli i tek onda suditi. Jedno se ne smije smetnuti s uma: i mi smo samo ljudi – i mi griješimo. Bismo li jednako olako sudili sebe kao što brzo osuđujemo druge? Zar nisu često naše pogreške mnogo veće i teže od onih koje olako osuđujemo kod drugih?

         Bolje je ne suditi druge, da i sami ne budemo osuđeni!

Preneseno sa: http://www.biskupija-porecko-pulska.hr/duhovne-misli/